Vitamin D

Pod vitaminom D se podrazumeva grupa steroidnih organskih hemijskih jedinjenja: vitamin D1 (kalciferol), vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol). To su vitamini rastvorljivi u mastima, što znači da se ne izlučuju iz tela urinom ili znojem, već se skladište u masnom tkivu i jetri.8)11)

Sa stanovišta ljudske ishrane, vitamini D2 i D3 igraju najvažniju ulogu. U ljudskom telu ovi vitamini mogu nastati pod uticajem sunčeve svetlosti (vitamin D3) ili se mogu uneti hranom (vitamini D2 i D3).

Jedinice vitamina D

1 µg holekalciferola = 40 IU vitamina D.
1 IU vitamina D = 0,025 µg holekalciferola

SINTEZA VITAMINA D 8) 9) 13)

Vitamin D je jedini vitamin koji se može sintetisati u ljudskom organizmu. Oko 80% vitamina D se sintetiše u koži izloženoj sunčevoj svetlosti, zbog čega se naziva još i “vitamin sunca”, dok se preostalih 20% vitamina D obezbeđuje iz hrane i dijetetskih suplemenata. Receptori za vitamin D se nalaze u gotovo svim ćelijama.

Sinteza vitamina D uglavnom se odvija u tri organa: koži, jetri i bubrezima. Sunčevo zračenje prodire u dublje slojeve kože ( epidermisa) , koji sadrže derivat holesterola, tzv. 7-dehidroholesterol (provitamin D3). Pod uticajem UVB zračenja provitamin D3 se transformiše u pre-vitamin D3, koji se telesnom toplotom transformiše u vitamin D3 (holekalciferol), u temperaturno zavisnoj reakciji . Za sintezu vitamina D je od značaja talasna dužina UVB zračenja jer se u najvećoj meri sinteza vitamina D dešava na talasnoj dužini od 295 nm do 320 nm.

Aktivni oblik vitamin D je 1-alfa-25-dihidroksivitamin D ili 1,25(OH)D . Vitamin D se skladišti u masnim ćelijama i ulazi u međućelijski prostor, a zatim u krv, gde se transportuje pomoću nosača proteina DBP (protein koji veže vitamin D) u jetru, gde prolazi kroz dalju transformaciju.

Da bi postao biološki aktivan vitamin D3 mora proći kroz dve metaboličke reakcije hidroksilacije. Prva metabolička reakcija se odvija u jetri i predstavlja prevođenje vitamina D u kalcidiol (25-OH-vitamin D), koji se dalje transportuje do bubrega gde se odvija druga hidroksilacija, kojom nastaje kalcitriol (1,25-(OH)2) odnosno aktivni vitamin D3.

ZBOG ČEGA JE VAŽAN VITAMIN D? 1) 2)

ikona-d-fosfor-wapn

 

doprinosi normalnoj apsorpciji (iskorišćenju) kalcijuma i fosfora

ikona-d-wapn

 

doprinosi normalnom nivou kalcijuma u krvi

ikona-d-podzial

 

ima ulogu u procesu deobe ćelija

ikona-kolagen

 

doprinosi održavanju normalnih kostiju

ikona-odpornosc

 

doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema

ikona-d-zeby

 

doprinosi održavanju normalnih zuba

NEDOSTATAK VITAMINA D 5) 8)

Prema dosadašnjim naučnim istraživanjima vitamin D je potreban za svaku starosnu grupu. Epidemiološke studije pokazale su da je nedostatak čest u svim starosnim grupama. 18)

Nedostatak vitamina D karakteriše nepravilna mineralizacija ili demineralizacija kostiju. Neodgovarajuća mineralizacija izaziva rahitis kod dece a demineralizacija izaziva osteomalaciju kod odraslih. Takođe, može izazvati i osteoporozu, koja nastaje zbog kompenzatornog povećanja stvaranja paratiroidnog hormona, koji vrši resorpciju kostiju.

IZVORI VITAMINA D

Proizvodnja vitamina D na koži često nije dovoljna da se zadovolje dnevne potrebe za njim jer efikasnost sunčeve svetlosti zavisi od mnogobrojnih faktora, kao što su geografski položaj, godišnje doba, vreme, doba dana, zagađenje vazduha, vreme izlaganja, ten kože, debljina telesne masti, površina tela koja je izložena sunčevoj svetlosti i sl.

Mali je i broj namirnica koje prirodno predstavljaju izvor vitamina D. To su uglavnom masne ribe (losos,tuna,haringa,sardine),riblje ulje, jaja (kokošaka hranjenih vitaminom D),mleko i mlečni proizvodi (sir,jogurt),kavijar,pečurke,godži bobice.

Iz svega gore navedenog ne čudi što je nedostatak vitamina D je uobičajeni globalni problem.https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28516265/

VITAMIN D- KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI NEDOSTATKA

nedovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti, pogotovo tokom jeseni i zime kada je dan je kraći. Životne okolnosti su takve da već sa početkom jeseni a naročito krajem jeseni i tokom zimskih meseci nedovoljno vremena provodimo napolju za vreme svetlog dela dana.(rad u zatvorenom prostoru- odrasli u kancelarijama a deca i adolescenti u školama,obdaništima,na fakultetima).
♦ strah od izlaganja suncu i upotreba kozmetike sa UV filterima. Procenjuje se da upotreba proizvoda SPF 15 + može smanjiti sposobnost sinteze vitamina D za 99% .19)
♦  Ljudima sa vrlo tamnim tenom potrebno je nekoliko puta duže izlaganje sunčevoj svetlosti nego osobama sa svetlim tenom. Melanin inhibira apsorpciju UVB, delujući kao prirodno sredstvo za zaštitu od sunca. Veza između proizvodnje melanina u koži i endogene sinteze vitamina D u koži je „obrnuto proporcionalna“ 22) Visok sadržaj pigmenta melanina u koži deluje kao prirodno sredstvo za zaštitu od sunca, pa osobe sa tamnijim tenom su rizična grupa za deficit vitamin D 20)21)
♦  nedostaci u ishrani( dijete, alergije na mlečne proizvode,ribu, vegeterijanski i veganski način ishrane)
♦ malapsorpcija
♦ bubrežne bolesti
♦ oboljenja jetre
♦ neki lekovi: GCS, antikonvulzivi

VITAMIN D- SUPLEMENTACIJA

Dve su osnovne strategije suplementacije vitaminom D:

• rana prevencija kod zdrave populacije
• lečenje deficita utvrđenih kod pacijenata

U suplementaciji se ne savetuje upotreba multivitamina, jer sadrže visoke
doze vitamina A. 7)  Za nadoknadu vitamina D mi preporučujemo Vita-D-Lip 1000 IU https://molekulaz.com/prodavnica/

NIVO VITAMINA D U KRVI 7)

U određivanju nivoa vitamina D služimo se merenjem nivoa 25 (OH) D( videti sinteza vitamina D,prim.aut.) čija koncentracija kod dece treba da bude 20 dо 60 ng / ml (50-150 nmol / L),a kod odraslih 30 – 80 ng / ml (75-200 nmol / L).

Prema kriterijumima iz 2007.godine, nivo 25 (OH) D u krvi upućuje na:

Tabela-nivo 25(OH) D u krvi
Nivo 25 (OH) D u krvi ng/mL Klinički simptomi
Deficit
0-10
Rahitis, osteomalacija, miopatija, hiperparatireoidizam, loša apsorpcija kalcijuma
Manjak
10-20
Smanjena gustina kostiju i povećanje nivoa PTH, smanjena intestinalna apsorpcija kalcijuma, subklinička miopatija
Hipovitaminoza
20-28
Mali depoi vitamina D u telu, blago povišena PTH
Normalan nivo
28-40
Bez poremećaja
Toksični nivo
>100
Povećana apsorpcija intestinalnog kalcijuma, hiperkalcijemija

Pokazalo se da je koncentracija 25(OH)D u opsegu 40-100 ng /mL potrebna za optimalnu koštanu gustinu donjih ekstremiteta, za zdravlje zuba, da sprečava pojavu parodontopatije, da smanjuje rizik od preloma, od raka prostate, kolona, dojke i jajnika.
Dnevna potreba za vitaminom D je procenjena na 400 IJ (19 mikrograma), ali najnovije preporuke su 800-1000 IJ (20-25 mg).
Za brzu nadoknadu vitamina D se savetuju doze od 1000 – 2000 IJ dnevno tokom 12 nedelja ili 15 000 IJ jednom nedeljno u trajanju od 8 nedelja. Preporuka je da se Vita-D-Lip 1000 IU uzima jedna do dve kesice dnevno.

REFERENCE

1

Pravilnik o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane („Sl. glasnik RS“, br. 51/2018 i 103/2018)

2

EFSA (Evropska agencija za sigurnost hrane) zdravstvene tvrdnje u vezi sa vitaminom D

3

Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Sl.glasnik RS 45/2010,27/2011,50/2012,21/2015,7/2017,103/2018)

4

Pravilnik o deklarisanju,označavanju i reklamiranju hrane (Sl.glasnik RS br.19/2017 i 16/2018

5

Miljković S.Dijetetska hrana i dijetetski suplementi, Drugo,inovirano i dopunjeno izdanje 2019, Farmaceutski fakultet,Novi Sad

6

 Holick M. F., Binkley N. C., Bischoff-Ferrari H. A., Gordon C. M., Hanley D. A., Heaney R. P., Murad M. H., Weaver C. M., Guidelines for preventing and treating vitamin D deficiency and insufficiency revisited. J. Clin. Endocrinol. Metab., 2012 97: 1153.

7

Prof dr. Martić Vesna, Klinika za neurologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu “Uloga i značaj vitamina D”

8

Prof.dr. Anuszewska E., Nowe spojrzenie na witaminę D, Gazeta Farmaceutyczna 2011, 32–35.

9

Lisowska K.A., Bryl E., Rola witaminy D w rozwoju chorób autoimmunologicznych, Postępy Hig Med Dosw (online), 2017; 71: 797–810 e-ISSN 1732–2693

10

The vitamin D deficiency pandemic: Approaches for diagnosis, treatment and prevention. M. Holick. Rev Endocr Metab Disord. Published online 17 May 2017.

11

Kosińska J. et al., Nowe nieznane funkcje witaminy D, Medycyna Rodzinna 2008 (2), 34–47.

12

 U.S. Department of Health and Human Services, National Institutes of Health, https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminD-HealthProfessional/

13

Holick M.F., Sunlight and Vitamin D. Both good for cardioviscular health, Journal of General Internal Medicine 2002; 17: 733–735.

14

Scientific opinion on the tolerable upper intake level of vitamin D, EFSA Journal 2012; 10 (7): 2813 [44pp.]

15

Craig C.R., Stitzel R.E., Modern Pharmacology with Clinical Applications, 6th edition, Philadelpha 2004, Lippincott Williams&Wilkins. 

16

Płudowski P. et al., Wytyczne suplementacji witaminą D dla Europy Środkowej – rekomendowane dawki witaminy D dla populacji zdrowej oraz dla grup ryzyka deficytu witaminy D, Endokrynologia Polska 2013;64:319–27.

17

 Wicha J., Droga pod słońce. Wczesna historia witaminy D, Wiadomości chemiczne 2012, 66 (7–8): 671–696

18

 Misiorowski W. et al., Stanowisko zespołu ekspertów w sprawie stosowania wysokich dawek witaminy D w zapobieganiu i leczeniu jej niedoboru; Medycyna po Dyplomie 2017; 9: 36–45.

19

Nowicka G., Promieniowanie słoneczne a witamina D i nowotwory skóry, Studia Ecologiae et Bioethicae 2008, 6: 9–14.

20

Chen T.C. et al., Factors that influence the cutaneous synthesis and dietary sources of vitamin D, Arch Biochem Biophys. 2007; 460 (2): 213–217.

21

Olędzka R., Witamina D w świetle badań ostatnich lat, Bromatologia i Chemia Toksykologiczna 2013; 46 (2): 121–131.

22

 Cranney C, Horsely T,O’Donnelll S,Weiler H,Ooi D,Atkinson S,et.al.Effectiveness and safety of vitamin D.Evidence Report/Technology Assesment no.158 prepared by the University of Ottawa Evidence-based Practice Center under Contract No.290-02.0021.AHRQ Publication No.07-e013 Rockville, MD:Agency for Healthcare Research and Quality,2007