Istraživanja o lipozomalnim tehnologijama datiraju još od 1960te godine. Naučnici su pokušavali da pronađu nov način da se aktivna materija transportuje do organa i tkiva kojima je potrebna a da istovremeno isporuka aktivne materije bude efikasna i da aktivna materija ostane stabilna od momenta zatvaranja do isporuke. Tako su lipozomi počeli da se istražuju  kao nosači za zaštitu i / ili isporuku bioaktivne supstance. Istraživanja su obuhvatila različite oblasti onkologija,vakcine, primene u kozmetici i inženjeringu  tkiva(definisan kao strategija za promociju regeneracije tkiva ljudskog tela).1)

Lipozome je otkrio Alec D Bangham  na Institutu Babraham, Univerzitet u Cambridge-u, i sastoje se od pojedinačnih ili više koncentričnih lipida, koji kad se nanižu jedni uz druge formiraju dvoslojnu membranu ispunjenu vodom. Prvobitne formulacije su bile sastavljene isključivo od prirodnih lipida; današnje mogu da uključuju prirodne i / ili sintetičke lipide i površinski aktivne materije. Imaju sposobnost hvatanja i lipofilnih i hidrofilnih posrednika u lipidnu membranu, odnosno u vodeno jezgro. Veličina ovih sfernih lipidnih vezikula može se kretati od nekoliko nanometara do nekoliko mikrometara. Međutim, lipozomi koji se primenjuju u medicinske svrhe kreću se između 50 i 450 nm.Primena lipozoma u isporuci aktivne supstance već je imala veliki uticaj na mnoga biomedicinska područja. Pokazalo se da su korisni za stabilizaciju terapijskih jedinjenja, prevazilaženje prepreka za unošenje u ćeliju i tkivo i poboljšanje biodistribucije jedinjenja na ciljna mesta in vivo. 3)

Zahvaljujući svojoj strukturi lipozomi mogu da isporuče i hidrofilne i hidrofobne lekove za rak, antibakterijske, antifungalne, imunomodulacione, oftalmološke lekove, vakcine, enzimske i genetske elemente a koriste se i u dijagnostici. Lipozomi štite neke lekove od hemijskog i imunološkog raspada, kao i od dejstva enzima, te  smanjuju toksičnost i omogućavaju niže doziranje zbog održivog visokog nivoa aktivne supstance. 2)

Lipozomi su sačinjeni  od istih vrsta fosfolipida koji se nalaze u ćelijskim membranama, pa zbog te svoje sličnosti sa ćelijskim membranama koje se nalaze u prirodi pružaju visoku bezbednost i sličnost biološkim membranama koje okružuju svaku ćeliju ljudskog tela ih čini netoksičnim i biokompatibilnim.

Zahvaljujući lipozomalnim tehnologijama smanjena je toksičnost kapsuliranih lekova a stvoren sistem za brzo i efikasno unošenje aktivne materije u ćelije.

LIPOSHELL® lipozomalna tehnologija je rezultat dugogodišnjeg istraživanja multidisciplinarnog tima poljskih naučnika. Upotrebom ove visokokvalitetne tehnologije obezbeđuje se isporuka aktivne supstance:

• u potrebnoj količini (povećana bioraspoloživost),
•  nepromenjenu (zaštita od dejstva faktora koji uzrokuju razgradnju),
•  do određenih organa / tkiva (usmereni transport)

LIPOSHELL ® lipozomi su mali sferični nosači sa vrlo malim prečnikom od 170 [± 15%] nanometara i kao takvi predstavljaju rezultat višegodišnjeg istraživanja međunarodnog tima naučnika. Oni su netoksični,biorazgradivi, biokompatibilni,homogeni u svojoj veličini(indeks polidisperzitivnosti je manji od 0,2). Ova patentirana tehnologija je korištena za inkapsulaciju vitamina C i vitamina D u visokokvalitetne proizvode Ascolip i Vita-D-Lip, više o proizvodima na https://molekulaz.com/product/ascolip/ https://molekulaz.com/product/vitamin-d/

LITERATURA:

1.Monteiro N, Martins A, Reis RL, Neves NM. 2014 Liposomes in tissue engineering and regenerative medicine.J. R. Soc. Interface 11: 20140459.http://dx.doi.org/10.1098/rsif.2014.0459

2.Cagdas M., Sezer A.D., Bucak S.; “Liposomes as potential drug carrier systems for drug delivery”., InTech, DOI: 10.5772/58459.

3.Etheridge ML, Campbell SA, Erdman AG, Haynes CL, Wolf SM, McCullough J. The big picture on nanomedicine: the state of investigational and approved nanomedicine products. Nanomedicine. 2013;9:1–14. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]

4.Kim H., Kim Y., Lee J.; ”Liposomal formulations for enhanced lymphatic drug delivery”; Asian Journal of Pharmaceutical Science, 8 (2013), 96–103.